БЕСЕДА

о немоћи нашој без Христа Господа

Без мене не можете чинити ништа (Јов. 15, 5)

 

Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свему нису одмереније од Његових. Па кад Он каже, да ми без Њега не можемо чинити ништа, онда то треба буквално разумети и примити. Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро не стоји ван Њега, као што никакво зло не стоји у Њему. Ј а сам чокот, а ви сте лозе, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод додносити? Ништа, осим постати горивом.

Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно истинско добро, које није у Христу и које не истиче из Њега. Ако неко рекне, да он чини добра и човечна дела без Христа, знајте, да су та његова дела кварна у језгру, и разједена било од сујете било од скривеног себичлука. Јер човекбез Христа исто је што и лоза без чокота. То нам је сам Он казао. Чокот је скривен, а не види се, а лоза се види. Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота. Чокот свеколиког добра расте из срца БогаОца и налева са слашћу Духа Светога.

Господе Боже Троједини, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала навек. Амин.

Advertisements

БЕСЕДА

O грађанима онога света

Од свијета нијесу, као ни ја што нијесам од свијета (Јов. 17, 16)

 

Христос Господ није од овога света него само у оделу овога света. То је војвода, преобучен у одело сужња, да спасе сужње, заробљене грехом, материјом и сатаном. Па какав је војвода, такви су и војници његови. И они по духу нису од овога света: нису сужњи но слободни, нису робови но господари, нису трулежни но бесмртни, нису пропали но спасени. Такви су сви они које Христос регрутова, и који окусивши бесмртни живот драговољно се одрекоше света и просташе уз Њега, и осташе му верни до краја живота на земљи. Рекао је АВВА Мојсеј: „ Нико не може ступити у војску Христову, ако не буде сав као огањ, и не презре почасти и покој, и ако не одсече све све жеље телесне, и не ушчува све заповести Божје“. Регрутован би и Јуда, но он отпаде, но он отпаде и заволе тамницувише него царски двор, и ропство више него слободу, и трулеж више него бесмрће, и пропаст више него спасење. Но остали апостоли регрути велики и мали осташе му верни до краја, и извојеваше победу, која их прослави на земљи међу људима и на небу међу анђелима. Зато се славе и благосиљају и на земљи и на небу. Сви који се светом прославише са светом и пропадоше, а који се Христом прославише, Христом се и спасоше.

Слава света је смрт,  а слава Христова је живот, живот вечни и никад умрли.

Господ бесмртни, и ако смо и ми од света по телу и греху, регрутуј нас у Твоју војску, која није од света по духу, по сили, по мудрости и љубави. Да и ми кад умремо свету, живимо у бесмртном царству Твоме, с анђелима, апостолима и светитељима. Због љубави и молитава светих апостола Твоји. Теби слава и хвала вавек. Амин.

БЕСЕДА

О томе како се срцем задобија царство Божје, а не језиком

Неће сваки који ми Говори: Господе! Господе!; ући у царство небеско ( Мат. 7, 21)

 

Језиком се, браћо, не осваја царство Божје него срцем. Срце је ризница оног блага, којим се царство купује, срце а не језик. Ако је ризница пуна блага Божјега, то јест јаке бере, добре наде, светле љубави и добрих дијела, онда је и весник тога блага, језик, веран и мио; ако ли је ризница празна од свега тога блага, онда је и весник њен лажан и дрзак. Какво срце онаква и дела. Све, све зависи од срца.

Притворство је немоћно и пред људима, још немоћније пред Богом. Ако сам ја отац, говори Господ кроз пророка Малахију, ако сам ја отац, где је част моја? И ако сам господар, где је страх мој? То јест: чујем д аме зовете оцем, али не видим да ме чествујете срцем. Чујем да ме зовете господарем, али не видим страха према мени у срцима вашим.

Наша молитва: Гоподе! Господе! Красна је и корисна само онда када извире из молитвеног срца. Сам је Господ наредио, да се молимо непрестано, али не само језиком, да би нас људи чули, него затворени у клијет срца, да би нас Господ чуо и видео.

Господе величанствени и дивни, избави нас од лицемерства и ули страх Твој у срца наша, да би срце наше стајало непрестано усправно на молитви пред Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.

БЕСЕДА

О ОХОЛОСТИ

Охолост долази Пред погибао, и поносит дух пред пропаст (Приче Сол. 16, 18)

 

Од свега што постоји на четири стране света шта нас, људе смртне, може учинити охолим осим глупости и демонске обмане? Нисмо ли голи и јадни дошли у овај свет, и нећемо ли такви из њега изаћи? Све што имамо нисмо ли позајмили, и нећемо ли смрћу све морати повратити? Ах, колико је ово пута речено и – пречувено! Ништа не донесесмо у овај свијет, дакле не можемо ништа ни однијети (1 Тим. 6, 7), говори премудри апостол. И кад Богу жртву приносимо, прост хлеб и просто вино, ми говоримо: Твоја од Твојих Теби приносимо! Јер ништа у свету ми немамо своје; ни мрву хлеба, ни кап вина – ништа што од Бога није. Ваистину, охолост је кћи глупости, кћи ума помрачена, рођена из зле везе с демонима.

Охолост је широк прозор, кроз који брзо изветравају све наше заслуге и сва добра дела. Ништа нас не чини пред људима тако празним ни пред Богом тако недостојним као охолост. Кад Господ није охол, како ми то да будемо? Ко би имао више права да буде охол од Господа, који свет створи и који га својом силом држи? И гле, Он се понизи до слуге целом свету; до смрти, смрти на крсту!

О Господе смерни, сагори у срцу нашем ђаволски усев охолости огњем Духа Твога Светога, и усади у њ благодарни усев смерности и кротости. Теби слава и хвала вавек. Амин.

БЕСЕДА

О томе како се треба укланјати од зла и чинити добро

Уклони се од зла и учини добро (Пс. 33, 15)

 

Овим речима исказан је сав труд наш којим треба да се трудимо овде на земљи и у земљи, то јест на овој земљи материјалној и у овоме телу материјалном. Шта треба, дакле, да буде труд наш? Да стекнемо две навике: једну – уклањати се од зла, и другу – чинити добро. А о томешта је добро, а шта зло, казује нам наша савест непотпуно и нејасно, јер је грехом помрачена, а наука Христова потпуно и јасно.

Шта тражи од нас Господ наш, браћо? Тражи да као што су олтари наши увек окренути Истоку, тако и душе наше да буду окренуте ка добру. Да остављамо зло изао леђа, у сенци, у понору заборава, у тами бившега, а ми из године у годину, из дана у дан, да се пружамо ка добру: да мислимо о добру, да чезнемо за добрим, да говоримо о добру, да чинимо добро. Господ тражи зидаре, а не рушиоце. Јер ко зида добро, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца.

Мрзећи на зло држите се добра (Рим. 12, 9), учи нас апостол Христов. Мези на зло, но не мрзи на човека који чини зло, јер је болесник. Ако можеш лечи болесника, но, не убијај га мржом твојом. Држи се добра, и само добра, јер је добро од Бога, и јер је Бог ризница свих добара.

О Господе добри и сведобри, научи нас уклањатисе од зла и чинити добро ради славе Твоје и ради спасенја нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.