Archives for category: Uncategorized

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрјешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.

Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, гдје ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје, Господе. Ија их благосиљам, и не кунем.

Они су место мене исповедили грехе моје пред светом.

Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе.

Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука.

Они су ме ружили онда, кад сам ја сам себи ласкао.

Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.

Кад сам се ја правио моћним, они су ми се смејали као кепецу.

Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.

Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком.

Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили из сна.

Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван.

Заиста, непријатељи моји су ме одрешили и продужили руке моје до Твога скута.

Благослови непријатељр моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.

Благослови их и умножи их; омножи их и још више их огорчи против мене

Да би моје бекство к Теби било бесповратно;

Да би се нада у људе искидала сва као паучина;

Да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;

Да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнјева;

Да би све своје благо сабрао на небу;

Ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота.

Непријатељи су ме научили да знам, – што мало ко зна – да човјек нема непријатеља у свијету изван себе.

Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.

Заиста ми је тешко рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.

Зато, благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.

Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна.

Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих.

Благослови непријатеље моје , Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Advertisements

БЕСЕДА

О постепености у духовном развићу

Тврда је храна савршенијех, који имају осјећања дугијем учењем обучена за разликовање добра и зла (Јевр. 5, 13-14).

 

Они који се хране млечном храном чулног расуђивања не могу лако разликовати добро од зла. Они обично долазе до закључка, да су све вере од подједнаке вриједности; да је грех неопходна сенка врлине; да је зло уопште нимонован пратилац добра. До оваквих погрешних закључака не може доћи прави хришћанин. Јер прави је хришћанин зрео човек, који се не храни млечном храном, који је неповерљив према чулима, који много финије расуђује и прави финије разликемеђу вредностима свега онога што јесте и што бива. Хришћанину су истина дати јасни упути Откровењем Божјим за разликовање добра и зла, но њему је ипак потребно дуго и трудно учење, да би као савршен могао у сваком даном случају знати шта је добро а шта зло. То његово треба да пређе у осећање, да би било поуздано и непогрешно. И добро и зло желе да се косну срца човјечјег. Зато човјек треба да је извјжбан, да осјећањем у срцу одмах позна, шта му се приближује, онако исто као што се језиком одмах осети слано и неслано, слатко и горко.

Трудимо се, браћо, сваки дан и сваки час, да изоштримо срце своје, да би могло разликовати увек добро и зло. Све оно што нам се догађа ставља нам питање: шта је добро, а шта зло? Управо све што нам се догађа, догађа нам се само зато, да би ми могли уочити, шта је добро и определити се за добро. И по сто путана дан стављамо се ми на таква кушања. Ко има очи да види, нек авиди.

О Господе човекољубиви, загреј срце наше добром које је од Тебе. И умудри нас, Господе, за разликовање добра од зла. И укрепи нас, Владико, да увек можемо приглити добро, а одбацити зло, ради славе Твоје, човекољубље, и ради спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.

БЕСЕДА

О задовољењу с оним што нам је најнужније

А кад имамо храну и одећу, будимо задовољни (1 Тим, 6, 8)

 

Апостоли Божји учили су друге оном што су они сами животом својим испунили. Кад су имали храну и одећу, они су били задовољни. Чак и када се дешавало да нису имали ни храну ни одећу, они су били задовољни. Јер њихово задовољствоније притицало споља него је извирало изнутра. Њихово задовољство није било тако јевтино као задовољство животињско, него скупље, много скупље и ређе. Задовољство унутрашње, задовољство од мира и љубави Божје у срцу то је задовољство виших људи, то је било задовољство апостолско. У великим борбама генерали се одевају и хранекао и прости војници, и не траже задовољства у храни и оделу него у победи. Победа је главно задовољство оних који се боре. А хришћани су, браћо, у борби непрестаној, у борби за побједу духа над материјом, у борби за преодолењевишег над нижим, човека над скотом. Није ли, дакле, више него смешно водити борбу а не бринути о победи него о спољним украсима и накитима? Није ли глупо давати знаке распознавања своме непријатељу? Наш невидљиви непријатељ радује се сујетљивости нашој, и подржава нас у свакој сујетној помисли, и запошљава нас свим могућим неурачунљивим ситницама и дангубицама, само да би навалио на наш ум тешки заборав односно оно због чега смо ми на земљи. Он нам представља ништавно важним , и споредно главним, и погубно корисним, само да би однео победу над нама и срушио нас заувек.

Господе Свети, крепки и бесмртни, који си нас од блата сазидао, и у блато душу живу удахнуо, ен дај, Господе, да блато надвлада! Помози духу нашем, да увек буде јачи од земље. Теби слава и хвала вавек. Амин.

БЕСЕДА

О бризи за спасење наших ближњих

Нико да не гледа што је његово, него сваки да гледа што је другога (1 Кор, 10, 28)

 

То је начело светитеља Божјих, и сада и некада, од увека и до века. То је начело назидно и друштвено. На том начелу може се основати најсавршеније, најбогоугодније и најсрећније друштво људско. Спасоносно начело за сваку врсту тешкоћа, са којима се савремени људи боре, боре без победе и без наде. Света душа брине се о суседима својим, ближњим и даљњим; брине се гдје ће бездомни преноћити, како ће се гладни нахранити, чиме ли наги оденути? Брине с еи моли Богу, да се суседи њени спасу; да срце своје испуне љубављу према Богу; да ум свој управе к Богу; да се неваљали врате са пута неваљалства; да се колебљиви у вери утврде; да се утврђени одрже; да упокојени виде лице Божје; да живи буду уписани у Књигу Живих у царству светлости.

Но пазите, браћо, како исто тако од речи до речиможе да гласи и начело ђаволско, разорно и недруштвено: нико да не гледа своје тело, како да га сачува у чистоти од греха, него свак да гледа туђе тело, како да га оскрнави и уништи. Нико да не гледа своју душу, како да је спасе, него свак да гледа на туђу душу како да је оцрни, оклевета, осиромаши, упропасти. Нико да не гледа свој дом, како да га сазида и обнови, него свак да гледа на дом туђи, како да га спали и поруши. Нико да не гледа своје житнице, как ода их напуни, него свак да гледа туђе житнице, како да их покраде и испразни. Видите ли, браћо, како ово начело може да буде начело добра и начело зла; мач оштар с обе стране; анђео или сатана. Погледајте, како је ово начело, у сатанском духу и облику, данас узело маха на све стране!

О Господе Душе Свети, који си ове свете речи пустио у свет кроз језик апостола Божјег, као светле зраке сунчане, да нас обасјају а не да нас сагоре, помози нам, да их испунимо у правом смислу небесном, на славу Бога тројединога а на спасење душа наших. Теби слава и хвала вавек. Амин.

БЕСЕДА

О потребној опрезности оних који мисле да су сигурни

Који мисли да стоји нека се чува да не падне (1 Кор. 10, 12)

 

Апостол, који даје овакав савет, превасходно је познавао природу људску и сву немоћ њену. Дан за даном, потврђује то искуство, да тек што се човек усправио из блата греховног, а већ поново гиба се и пада. Тек што се излечио од порока среброљубља, а већ пада у порок славољубља. Или, тек што је отворио руку да помогне бедна човека, а гордост га обара на другу страну. Или, тек што се мало привикао молитви, а он отвара широм уста своја да ружи оне који се још нису молитви привикли. Или, тек што је осетио, да га Дух Божји руководи на пут спасења, а он се одмах намеће за учитеља васцелом свету, док, авај, тиме сасвим не отера Духа од себе.

Када је Господ предсказивао ученицима, да ће Га се сви они одрећи и разбећи, тада је Петар, самоуверен у постојанство своје, узвикнуо: ако се и сви саблазне али ја нећу. Прозирућиму само срце, и видећи га пала у самомњење и гордост Господ му одговори: ноћас док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи! Па кад се овакав пад десио са апостолом, у непосредној близини Господа, како с нама да се не деси? Зато, браћо, кад се дигнемо и повратимо од неког греха, и станемо усправно, треба то да приписујемо сили и милости Божјој а не себи; и треба добро да с еобазиремо, и чувамо, и Богу молимо, да опет не паднемо било на једну страну било на другу, но да ходимо право путем Господњим.

ГосподеСвевидећи, помози нам, да с еусправимо Духом к Теби; и кад с еусправимо, подржи нас, да више не падамо.Теби слава и хвала вавек. Амин.

БЕСЕДА

O покорности Божјој

Нека буде воља Твоја и на земљи као и на небу (Мат. 6, 10)

 

Благо Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља! Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божјој, и телом и душом. И воља Божја вршила се и на земљи његовог тела као и на небу његове душе. Ни глад; ни звер не повреди му тело у пустињи кроз многе године, нити му душу повреди очајање због самоће нити гордост због небесних виђења. Он не потражи од људи ни хлеба ни знања. Све му Бог даде што му беше од потребе, јер се беше потпуно предао вољи Божјој.

Нити он управљаше своје коракеу пустињу ни из пустиње. Невидљива крма свише крманила је животом његовим. Јер када требаше да изађе из пустиње и пође у сусрет Господу, вели се:“бист глаголи Божи Јоанну“ (Лк. 3,2). Као невини младенац тако просто прича Јован своје општење са силама небеским: и ја га знадох (тј. Христа); него онај који ме посла да крстим водом он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је онај који ће крстити Духом светијем. И ја видјех и засвједочих  да је овај син Божји (Јов. 1, 33-34). Како нежно и простоговори он о небеским предметима! А како је страшан, као лав, када говори простив неправде људи, против Ирода и Иродијаде! Јагње и лав у њему живе заједно. Њему је небо блиско као детету мајка. И воља Божја њему је тако приступачна и јасна као и анђелима на небу.

Господе премудри, управи према Твојој бољи живот и нас грешних у пустињи обога живота као што си управио живот св. Јована Крститеља. Теби слава и хвала вавек. Амин.

О тајанственом божанском Тројству

Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Ријеч и Свети Дух; и ово је троје једно. И троје је што свједочи на земљи: дух, вода и крв; и троје је заједно. (1 Јов. 5, 7-8).

 

Кад читамо Свето Писмотреба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу, нпр., неће пасти у очи, разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и ово троје једно, а за земаљско: и троје је једно. Огромна је разлика између би једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух, вода и крв само заједно, а не једно. Јер и непријатељи могу бити заједно, али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно. Вода и крв чине тело, а дух је дух. Тијело пак жели против , а дух против тијела (Гал. 5, 17); нису, дакле једно, али су ипак заједно. Икад човек умре, заједница се кида и престаје: крв и вода иду на једну страну, а дух на другу. Дочим је божанско тројство на небесима не само заједно него и једно.

Но има једно тројство у унутрашњем небу човековом, које треба да буде не заједница него јединство, да би човек блажен био и овога и онога света. То је јединство ума, срца и воље. Докле је ово троје само у заједници, дотле човек у рату и са самим собом и са небеским Тројством. Када пак ово троје постане једно, тако да ни једно не влада и ни једно не робује, онда човек би испуњен једним миром који превазилази сваки ум (Фил. 4, 7), свака реч, свако објашњење, сваки страх и сваку жалост. Тада мало небо у човеку почне личити на велико небо Божје, и образ и подобије Божје бива тада јасно у човеку.

Господе Троједини, помози нам личити бар на оне који личе на Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.