БЕСЕДА

О постепености у духовном развићу

Тврда је храна савршенијех, који имају осјећања дугијем учењем обучена за разликовање добра и зла (Јевр. 5, 13-14).

 

Они који се хране млечном храном чулног расуђивања не могу лако разликовати добро од зла. Они обично долазе до закључка, да су све вере од подједнаке вриједности; да је грех неопходна сенка врлине; да је зло уопште нимонован пратилац добра. До оваквих погрешних закључака не може доћи прави хришћанин. Јер прави је хришћанин зрео човек, који се не храни млечном храном, који је неповерљив према чулима, који много финије расуђује и прави финије разликемеђу вредностима свега онога што јесте и што бива. Хришћанину су истина дати јасни упути Откровењем Божјим за разликовање добра и зла, но њему је ипак потребно дуго и трудно учење, да би као савршен могао у сваком даном случају знати шта је добро а шта зло. То његово треба да пређе у осећање, да би било поуздано и непогрешно. И добро и зло желе да се косну срца човјечјег. Зато човјек треба да је извјжбан, да осјећањем у срцу одмах позна, шта му се приближује, онако исто као што се језиком одмах осети слано и неслано, слатко и горко.

Трудимо се, браћо, сваки дан и сваки час, да изоштримо срце своје, да би могло разликовати увек добро и зло. Све оно што нам се догађа ставља нам питање: шта је добро, а шта зло? Управо све што нам се догађа, догађа нам се само зато, да би ми могли уочити, шта је добро и определити се за добро. И по сто путана дан стављамо се ми на таква кушања. Ко има очи да види, нек авиди.

О Господе човекољубиви, загреј срце наше добром које је од Тебе. И умудри нас, Господе, за разликовање добра од зла. И укрепи нас, Владико, да увек можемо приглити добро, а одбацити зло, ради славе Твоје, човекољубље, и ради спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Advertisements