БЕСЕДА

О томе како се срцем задобија царство Божје, а не језиком

Неће сваки који ми Говори: Господе! Господе!; ући у царство небеско ( Мат. 7, 21)

 

Језиком се, браћо, не осваја царство Божје него срцем. Срце је ризница оног блага, којим се царство купује, срце а не језик. Ако је ризница пуна блага Божјега, то јест јаке бере, добре наде, светле љубави и добрих дијела, онда је и весник тога блага, језик, веран и мио; ако ли је ризница празна од свега тога блага, онда је и весник њен лажан и дрзак. Какво срце онаква и дела. Све, све зависи од срца.

Притворство је немоћно и пред људима, још немоћније пред Богом. Ако сам ја отац, говори Господ кроз пророка Малахију, ако сам ја отац, где је част моја? И ако сам господар, где је страх мој? То јест: чујем д аме зовете оцем, али не видим да ме чествујете срцем. Чујем да ме зовете господарем, али не видим страха према мени у срцима вашим.

Наша молитва: Гоподе! Господе! Красна је и корисна само онда када извире из молитвеног срца. Сам је Господ наредио, да се молимо непрестано, али не само језиком, да би нас људи чули, него затворени у клијет срца, да би нас Господ чуо и видео.

Господе величанствени и дивни, избави нас од лицемерства и ули страх Твој у срца наша, да би срце наше стајало непрестано усправно на молитви пред Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Advertisements