О тајанственом божанском Тројству

Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Ријеч и Свети Дух; и ово је троје једно. И троје је што свједочи на земљи: дух, вода и крв; и троје је заједно. (1 Јов. 5, 7-8).

 

Кад читамо Свето Писмотреба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу, нпр., неће пасти у очи, разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и ово троје једно, а за земаљско: и троје је једно. Огромна је разлика између би једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух, вода и крв само заједно, а не једно. Јер и непријатељи могу бити заједно, али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно. Вода и крв чине тело, а дух је дух. Тијело пак жели против , а дух против тијела (Гал. 5, 17); нису, дакле једно, али су ипак заједно. Икад човек умре, заједница се кида и престаје: крв и вода иду на једну страну, а дух на другу. Дочим је божанско тројство на небесима не само заједно него и једно.

Но има једно тројство у унутрашњем небу човековом, које треба да буде не заједница него јединство, да би човек блажен био и овога и онога света. То је јединство ума, срца и воље. Докле је ово троје само у заједници, дотле човек у рату и са самим собом и са небеским Тројством. Када пак ово троје постане једно, тако да ни једно не влада и ни једно не робује, онда човек би испуњен једним миром који превазилази сваки ум (Фил. 4, 7), свака реч, свако објашњење, сваки страх и сваку жалост. Тада мало небо у човеку почне личити на велико небо Божје, и образ и подобије Божје бива тада јасно у човеку.

Господе Троједини, помози нам личити бар на оне који личе на Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.